Јун 2016.
НАЈБОЉА ГРАФИЧАРКА
Други пут је најбољи ђак генерације била "графичарка" - Нена Вишњић. Један од Вишњића је морао бити најбољи ђак. Њен брат Никола Вишњић, годину дана пре Нене, био је кандидат за најбољег ђака. У тесној конкуренцији, Нена је победила остале кандидате захваљујући бољем резултату у ваннаставним активностима.
Јун 2015.
ПРВИ ПУТ ЗА ИСТОРИЈУ
Сузана Стојановић први је ученик из подручја рада графичарство који је постао ђак генерације Техничке школе Ужице
Мај 2015.
ПОНОВО ПРВИ
Ученици Сузана Стојановић и Урош Гавовић победници су такмичења у обликовању графичких производа на 20. Републичком такмичењу.
Интервју са њима направила је Јана Петровић.
Интервју са њима направила је Јана Петровић.
Интервју са Сузаном Стојановић и Урошем Гавовићем
победницима Републичког такмичења из области графичког дизајна.
Да ли сте задовољни пласманом на такмичењу?
Сузана: На такмичењу сам освојила прво место из подручја графичког дизајна, појединачно. Са Урошем, екипно смо такође освојили прво место. Могу рећи да сам задовољна.
Урош: Наравно! Ја, искрено нисам очекивао да ћу заузети треће место на Републичком такмичењу. За мене је то велика част! Ја сам са својим радом на рачунару освојио треће место, а заједно, екипно, смо освоји прво место.
Какав је утисак оставило такмичење на вас?
Сузана: Такмичење је пре свега оставило добар утисак на мене. Стекли смо нова познанства, лепо се провели, понешто и научили о људима из Лесковца. Све у свему, лепо искуство.
Урош: Стварно добро искуство! Наредним генерацијама које ће нас наследити саветујем да се пријаве за такмичење, да пробају. Доста нових другара сам упознао из Чачка, Новог Сада, Суботице. Било је занимљиво упознати се са ученицима мађарске националности из Суботице. Било је лепо дружити се са свима, поред тога шетња, опуштенији однос са професорима – леп провод, не само такмичење.
Како би описали град Лесковац?
Сузана: Пре свега, Лесковац је миран град. Чинило ми се да сам у неком приморском месту. Град је симпатичан. Наравно, увек је другачије када сте "туриста" него када ту живите.
Урош: Град као град, мали је и леп. Центар је лепо сређен и ту се налази ресторан-хотел у ком смо провели доста времена.
Сузана: На такмичењу сам освојила прво место из подручја графичког дизајна, појединачно. Са Урошем, екипно смо такође освојили прво место. Могу рећи да сам задовољна.
Урош: Наравно! Ја, искрено нисам очекивао да ћу заузети треће место на Републичком такмичењу. За мене је то велика част! Ја сам са својим радом на рачунару освојио треће место, а заједно, екипно, смо освоји прво место.
Какав је утисак оставило такмичење на вас?
Сузана: Такмичење је пре свега оставило добар утисак на мене. Стекли смо нова познанства, лепо се провели, понешто и научили о људима из Лесковца. Све у свему, лепо искуство.
Урош: Стварно добро искуство! Наредним генерацијама које ће нас наследити саветујем да се пријаве за такмичење, да пробају. Доста нових другара сам упознао из Чачка, Новог Сада, Суботице. Било је занимљиво упознати се са ученицима мађарске националности из Суботице. Било је лепо дружити се са свима, поред тога шетња, опуштенији однос са професорима – леп провод, не само такмичење.
Како би описали град Лесковац?
Сузана: Пре свега, Лесковац је миран град. Чинило ми се да сам у неком приморском месту. Град је симпатичан. Наравно, увек је другачије када сте "туриста" него када ту живите.
Урош: Град као град, мали је и леп. Центар је лепо сређен и ту се налази ресторан-хотел у ком смо провели доста времена.
Јесте ли се спремали за такмичење?
Сузана: Јесмо, активно свега три дана пред такмичење, али и овако кад смо имали слободног времена. Мада, мислим да је то било сасвим довољно. Спремали смо скице, смишљали идејно решење, пошто смо знали тему. И везжбачо смо на рачунару у кабинету 308.
Урош: Па сад.. Када сам ухватио слободно време у школи, ја сам вежбао. Нисам нешто претерано. Кући немам Фотошоп или Илустратор, па сам то вежбао у школи, на рачунару у учионици 308. Слободно време или понеке часове сам користио да смислим идејно решење или нацртам скицу. У суштини- не претерано, али довољно.
Како изгледа само такмичење?
Сузана: Такмичење је било из два дела, практичан рад и тест знања. Спремање теста је било лако, уједно смо се у том периоду спремали и за матуру, тако да је учење питања за тест било олакшано, јер је било сличних и истих питања. Практичан део смо радили на рачунарима пет сати. Пре такмичења смо осмишљавали рад и вежбали технике израде, тако да је овај део такмичења прошао опуштено и брзо. Битно је било да смо имали идеју шта желимо да направимо.
Урош: Па, пошто сам учио за матуру у том периоду, мени лично није било тешко да спремим тест знања. Питања су била таква да је требао да се заокружи одговор, допуни реченица или повежу појмови. Што се тиче практичног дела, већ сам у глави имао скицу коју сам радио са професором Николом Ћосићем на вежбама, тако да није било много тешко. Можда је било мало заморно јер смо радили пет сати практичан део, ипак је на крају било све добро.
Лесковац није близу. Колико сте путовали, да ли сте пробали чувени лесковачки роштиљ и кавав је био смештај?
Сузана: У путу смо провели око шест сати, аутобус је био одлично опремљен. Људи са којима смо провели путовање су били опуштени и спремни на шалу. Било је занимљиво, другарски однос са професорима, дружење са вршњацима, прича - сада ми делује да је све брзо прошло. Кад смо дошли у Лесковац, сместили смо се у хотел. Смештај је био у реду, ништа специјално, али задовољавајуће. Храна је била одлична! Нисмо имали времена да свратимо негде на чувени лесковачки роштиљ, али онај који су нам послуживали у хотелу је био одличан!
Урош: Пут је трајао око шест сати, али није био досадан. Што се тиче смештаја, било је сасвим уреду. Лесковачки ћевап сам пробао у хотелу у ком смо били – био је феноменалан! Храна је била одлична иако нисмо били у сезони када се прави чувени лесковачки роштиљ.
За крај, шта вам доноси победа на Републичком такмичењу?
Сузана: Мени је жеља свакако била да упишем Вишу Политехничку школу у Београду, смер графички дизајн. Овим пласманом сам практично уписала ту школу и то на буџету. Ослобођена сам практичног дела пријемног испита, радим само тест општег образовања. Можда будем и ђак генерације.
Урош: Ја ћу да пробам да упишем Шумарски факултет у Београду, па мислим да са овим пласманом на изабраном факултету немам никаквих предности. Мада, ако не упишем, свакако као алтернатива постоји Београдска политехника, смер графички дизајн. То сам, као и Сузана, већ практично уписао само поднесем захтев за упис.
Сузана: Јесмо, активно свега три дана пред такмичење, али и овако кад смо имали слободног времена. Мада, мислим да је то било сасвим довољно. Спремали смо скице, смишљали идејно решење, пошто смо знали тему. И везжбачо смо на рачунару у кабинету 308.
Урош: Па сад.. Када сам ухватио слободно време у школи, ја сам вежбао. Нисам нешто претерано. Кући немам Фотошоп или Илустратор, па сам то вежбао у школи, на рачунару у учионици 308. Слободно време или понеке часове сам користио да смислим идејно решење или нацртам скицу. У суштини- не претерано, али довољно.
Како изгледа само такмичење?
Сузана: Такмичење је било из два дела, практичан рад и тест знања. Спремање теста је било лако, уједно смо се у том периоду спремали и за матуру, тако да је учење питања за тест било олакшано, јер је било сличних и истих питања. Практичан део смо радили на рачунарима пет сати. Пре такмичења смо осмишљавали рад и вежбали технике израде, тако да је овај део такмичења прошао опуштено и брзо. Битно је било да смо имали идеју шта желимо да направимо.
Урош: Па, пошто сам учио за матуру у том периоду, мени лично није било тешко да спремим тест знања. Питања су била таква да је требао да се заокружи одговор, допуни реченица или повежу појмови. Што се тиче практичног дела, већ сам у глави имао скицу коју сам радио са професором Николом Ћосићем на вежбама, тако да није било много тешко. Можда је било мало заморно јер смо радили пет сати практичан део, ипак је на крају било све добро.
Лесковац није близу. Колико сте путовали, да ли сте пробали чувени лесковачки роштиљ и кавав је био смештај?
Сузана: У путу смо провели око шест сати, аутобус је био одлично опремљен. Људи са којима смо провели путовање су били опуштени и спремни на шалу. Било је занимљиво, другарски однос са професорима, дружење са вршњацима, прича - сада ми делује да је све брзо прошло. Кад смо дошли у Лесковац, сместили смо се у хотел. Смештај је био у реду, ништа специјално, али задовољавајуће. Храна је била одлична! Нисмо имали времена да свратимо негде на чувени лесковачки роштиљ, али онај који су нам послуживали у хотелу је био одличан!
Урош: Пут је трајао око шест сати, али није био досадан. Што се тиче смештаја, било је сасвим уреду. Лесковачки ћевап сам пробао у хотелу у ком смо били – био је феноменалан! Храна је била одлична иако нисмо били у сезони када се прави чувени лесковачки роштиљ.
За крај, шта вам доноси победа на Републичком такмичењу?
Сузана: Мени је жеља свакако била да упишем Вишу Политехничку школу у Београду, смер графички дизајн. Овим пласманом сам практично уписала ту школу и то на буџету. Ослобођена сам практичног дела пријемног испита, радим само тест општег образовања. Можда будем и ђак генерације.
Урош: Ја ћу да пробам да упишем Шумарски факултет у Београду, па мислим да са овим пласманом на изабраном факултету немам никаквих предности. Мада, ако не упишем, свакако као алтернатива постоји Београдска политехника, смер графички дизајн. То сам, као и Сузана, већ практично уписао само поднесем захтев за упис.