Ученици '93
Катарина Јездовић
Катарина је студент четврте године Академије уметности у Новом Саду.
Знамо да су рад у средњој школи и на факултету разликују. Можеш ли, као студент завршне године, описати шта си све прошла током студија и приблити нам Нови Сад и Адемију уметности?
Невероватан успех за мене је био сам пријем на Академију уметности и одличан резултат који сам постигла на пријемном испиту, самим тим и могућност студирања на буџету. Од самог почетка сусретала сам се са различитим изазовима, предметима и пројектима са којима раније нисам имала искуства. Ту пре свега мислим на стечена знања из области вајања, графике, сликарства, фотографије, нових ликовних медија. Што се стручних предмета тиче, заиста покривају све области графичког дизајна, од дизајна плаката, до графике књиге, утилитарне графике, затим типографије и калиграфије. Академија ми је највише помогла да развијем знање које сам до тада имала, да га унапредим и да га подигнем на један виши ниво.
Још увек памтимо твоје радове и твој таленат. У средњој школи успела си да се два пута подигнеш на победничко постоље на републичким такмичењима. Који су твоји успеси на студијама?
Учествовала сам на конкурсу за дизајн плаката за Позориште младих у Новом Саду и освојила прво место и главну награду по гласовима жирија. Плакат је, такође, био изложен у оквиру Ноћи музеја у Новом Саду. Поред тога, учествовала сам и на бројним другим конкурсима и светском бијеналу плаката. У контексту обележавања стогодишњице Сарајевског атентата, тридесетогодишњице XIV зимских олимпијских игара у Сарајеву и у знак сећања на 1992–1995 - ратну опсаду града, учествовала сам са своја два плаката на задату тему Сарајево 100 у путујућој изложби.
Плакати су били изложени у:
Галерији Collegium artisticum у Сарајеву
Вили Mediterranee у Марсеју
Бијеналу плаката у Мексику
11. Golden Bee у Москви, Русија
Галерији одсека за уметност и дизајн Универзитета државе Мисури, Спрингфилд, САД
Надам се да ти је средња школа остала у лепом сећању, можеш ли дати неки савет средњошколцима?
Свакако да јесте, смер који сам завршила ми је пружио велику мотивацију за даље, јер сам имала јако велике амбиције по питању дизајна. И сада, пошто ускоро завршавам основне студије, планирам да наставим своје усавршавање на мастер студијама овде или у иностранству. Средњошколцима које интересује ова струка препоручујем да буду упорни и истрајни. Струку треба волети пре свега, а онда и много улагати у стицање знања и вештина. Упорност и рад се увек исплате. :)
Хвала ти на издвојеном времену.
Знамо да су рад у средњој школи и на факултету разликују. Можеш ли, као студент завршне године, описати шта си све прошла током студија и приблити нам Нови Сад и Адемију уметности?
Невероватан успех за мене је био сам пријем на Академију уметности и одличан резултат који сам постигла на пријемном испиту, самим тим и могућност студирања на буџету. Од самог почетка сусретала сам се са различитим изазовима, предметима и пројектима са којима раније нисам имала искуства. Ту пре свега мислим на стечена знања из области вајања, графике, сликарства, фотографије, нових ликовних медија. Што се стручних предмета тиче, заиста покривају све области графичког дизајна, од дизајна плаката, до графике књиге, утилитарне графике, затим типографије и калиграфије. Академија ми је највише помогла да развијем знање које сам до тада имала, да га унапредим и да га подигнем на један виши ниво.
Још увек памтимо твоје радове и твој таленат. У средњој школи успела си да се два пута подигнеш на победничко постоље на републичким такмичењима. Који су твоји успеси на студијама?
Учествовала сам на конкурсу за дизајн плаката за Позориште младих у Новом Саду и освојила прво место и главну награду по гласовима жирија. Плакат је, такође, био изложен у оквиру Ноћи музеја у Новом Саду. Поред тога, учествовала сам и на бројним другим конкурсима и светском бијеналу плаката. У контексту обележавања стогодишњице Сарајевског атентата, тридесетогодишњице XIV зимских олимпијских игара у Сарајеву и у знак сећања на 1992–1995 - ратну опсаду града, учествовала сам са своја два плаката на задату тему Сарајево 100 у путујућој изложби.
Плакати су били изложени у:
Галерији Collegium artisticum у Сарајеву
Вили Mediterranee у Марсеју
Бијеналу плаката у Мексику
11. Golden Bee у Москви, Русија
Галерији одсека за уметност и дизајн Универзитета државе Мисури, Спрингфилд, САД
Надам се да ти је средња школа остала у лепом сећању, можеш ли дати неки савет средњошколцима?
Свакако да јесте, смер који сам завршила ми је пружио велику мотивацију за даље, јер сам имала јако велике амбиције по питању дизајна. И сада, пошто ускоро завршавам основне студије, планирам да наставим своје усавршавање на мастер студијама овде или у иностранству. Средњошколцима које интересује ова струка препоручујем да буду упорни и истрајни. Струку треба волети пре свега, а онда и много улагати у стицање знања и вештина. Упорност и рад се увек исплате. :)
Хвала ти на издвојеном времену.
Ученици '96
Вук Папић
Од када датира твоја љубав према фотографији?
Фотографијом сам почео да се бавим са својих 10 година уз помоћ оца који је власник фото- радње.
Како је текао твој успех на овом пољу од тих раних почетака, па до данас?
У фебруару 2012. године часопис „РеФото“ објављује моју фотографију као једну од најбољих фотографија месеца.
У септембру 2012. године освојио сам 1. место на међународној изложби фотографија на тему ,,Слика мога града”.
У августу 2013. године сам изабран да са 20 талентованих фотографа присуствујем „Photo WorkShopу“ у Новом Пазару.
У децембру 2013. си ишао у Београд једним лепим поводом. Можеш ли нам рећи нешто више о томе?
У децембру 2013. године бивам изабран за једног од најбољих у Србији, са још пет фотографа који су прошли у најужи избор, за модну, портретну и гламур фотографију по избору часописа „РеФото“, модног студија „Clic“ и Факултета примењених уметности у Београду. Фотографије са радионице „Изложба у настајању“ су изложене у галерији „ARTGET” у Београду. Захваљујући овом успеху у јануару 2014. године сам добио позив за сарадњу из модног студија „Clic“.
Вуче, можеш ли да нам кажеш нешто о ономе што је тренутно најактуелније, како је дошло до твоје сарадње са новинарима „Политике“ и „Ексклузива“?
Па, прво су ме контактирали новинари „Политике“ јер их је заинтересовало то што користим дрон да снимам и сликам венчања. У том периоду се доста причало у медијима о дроновима због непријатности и инцидента који се десио на утакмици Србија – Албанија. Тада су дронови добили негативну конотцију, а новинари „Политике“ су желели да читаоцима представе мој рад јер илуструје да се дронови могу користити у многе друге сврхе и будити позитивне асоцијације. Тај чланак под називом „Дрон популарнији од бидермајера“ изашао је у „Политици“ 3. новембра 2014, чак је и био на насловној страни, па се сада другови шале са мном јер је моја слика стајала одмах поред слике Новака Ђоковића. Истим поводом су ме недавно контактирали из емисије “Ексклузив“ и договорили смо се да у априлу сниме емисију о мени и мом раду и присуствују једном венчању које ћу снимати помоћу дрона.
Фотографијом сам почео да се бавим са својих 10 година уз помоћ оца који је власник фото- радње.
Како је текао твој успех на овом пољу од тих раних почетака, па до данас?
У фебруару 2012. године часопис „РеФото“ објављује моју фотографију као једну од најбољих фотографија месеца.
У септембру 2012. године освојио сам 1. место на међународној изложби фотографија на тему ,,Слика мога града”.
У августу 2013. године сам изабран да са 20 талентованих фотографа присуствујем „Photo WorkShopу“ у Новом Пазару.
У децембру 2013. си ишао у Београд једним лепим поводом. Можеш ли нам рећи нешто више о томе?
У децембру 2013. године бивам изабран за једног од најбољих у Србији, са још пет фотографа који су прошли у најужи избор, за модну, портретну и гламур фотографију по избору часописа „РеФото“, модног студија „Clic“ и Факултета примењених уметности у Београду. Фотографије са радионице „Изложба у настајању“ су изложене у галерији „ARTGET” у Београду. Захваљујући овом успеху у јануару 2014. године сам добио позив за сарадњу из модног студија „Clic“.
Вуче, можеш ли да нам кажеш нешто о ономе што је тренутно најактуелније, како је дошло до твоје сарадње са новинарима „Политике“ и „Ексклузива“?
Па, прво су ме контактирали новинари „Политике“ јер их је заинтересовало то што користим дрон да снимам и сликам венчања. У том периоду се доста причало у медијима о дроновима због непријатности и инцидента који се десио на утакмици Србија – Албанија. Тада су дронови добили негативну конотцију, а новинари „Политике“ су желели да читаоцима представе мој рад јер илуструје да се дронови могу користити у многе друге сврхе и будити позитивне асоцијације. Тај чланак под називом „Дрон популарнији од бидермајера“ изашао је у „Политици“ 3. новембра 2014, чак је и био на насловној страни, па се сада другови шале са мном јер је моја слика стајала одмах поред слике Новака Ђоковића. Истим поводом су ме недавно контактирали из емисије “Ексклузив“ и договорили смо се да у априлу сниме емисију о мени и мом раду и присуствују једном венчању које ћу снимати помоћу дрона.
Надам се да ћеш читаоце и гледаоце упознати и са твојим радом на модној и уметничкој фотографији, баш као што си нас сада.
Да, то ми је јако битно и већ сам истакао да се бавим и таквом врстом фотографије тако да ће целокупан мој рад везан за фотографију бити медијски пропраћен.
Реци нам за крај своје виђење уметничког стварања кроз објектив фото-апарата.
Фотографијом успевам да забележим тренутке који се више никада неће поновити, стварам свој стил, увек се трудим да свака нова фотографија буде јединствена, креативна и незаборавна… да направим разлику и да све забележим у другачијем и јединственом светлу.
Да, то ми је јако битно и већ сам истакао да се бавим и таквом врстом фотографије тако да ће целокупан мој рад везан за фотографију бити медијски пропраћен.
Реци нам за крај своје виђење уметничког стварања кроз објектив фото-апарата.
Фотографијом успевам да забележим тренутке који се више никада неће поновити, стварам свој стил, увек се трудим да свака нова фотографија буде јединствена, креативна и незаборавна… да направим разлику и да све забележим у другачијем и јединственом светлу.
Радове Вука Папића можете погледати на његовом ФБ профилу
Дрон популарнији од бидермајера
Изнад Ужица већ годину и по дана лети мини-хеликоптер вођен мајсторском руком ужичког средњошколца Вука Папића само у фотографске сврхе. Руковање дроном, који је са камером тежак око четири килограма, није нимало једноставно, али 18-годишњи Вук овом летелицом зарађује себи за џепарац, спремајући се да по завршетку Техничке школе, смер дизајн и графичарство, упише студије камере на Факултету драмских уметности.
- Хеликоптер за снимање из ваздуха или дрон, како га још зову, купио ми је отац пре годину и по дана на мој наговор јер сам захваљујући интернету упознао све његове карактеристике и пожелео сам да га имам. Снимање помоћу дрона даје птичју перспективу и буди креативност. Овом летелицом се управља помоћу станице која се налази на земљи. Управљати њом није лако. Није то као возити бицикл. Пре почетка летења потребно је обавити низ припрема. Све је на батерије, хеликоптер може да лети десетак минута, а ја на земљи имам преглед шта камера има у свом видокругу. Много ми је помогло знање из видео-игрица. Дроном снимам бар једном седмично, што за културне манифестације, што за свадбе и матуре, а на свадбама девојке више гледају у дрон него у бидермајер - објашњава Вук.
А посла има све више. На Златибору је често ангажован за снимање викендица и апартмана који се спремају за продају, али и за туристичке фотографије за промоције на сајмовима.
Фотографију је заволео још у основној школи. Његов отац Недељко Папић је већ три деценије власник Фото студија Холивуд у Ужицу.
- Све што сам научио о фотографији и снимању бар 80 процената је заслуга мога оца. Није ме гурао од овог посла, али није ме ни одвраћао. За добар снимак и добру фотографију потребна је добра опрема. Имамо никон D 810 који је последња реч технике.
Отац је врло задовољан синовљевим успехом, а највећи део времена после школе Вук проводи у очевом фото студију.
- Почео је са видео-игрицама и из те игре мој син се развија у озбиљног уметничког фотографа. Зато родитељи треба да пусте децу да развијају креативност јер никада се не зна где ће их она одвести. У случају мога сина она се исплатила - истиче отац Недељко не кријући широк родитељски осмех.
У овом делу Србије има само неколико хеликоптера који служе за снимање. Разлог је врло једноставан. Њихове цене крећу се од неколико стотина, па до 5000 евра, што за највећи број осиромашеног становништва представља позамашну своту новца. Модернији хеликоптери са намонтираном камером могу да снимају са висине од неколико километара. Вуков може да снима са висине од једног километра. Тестирао га је до висине од пола километра, а најчешће га користи на висинама од 300 метара. На тој висини има и безбедан лет и професионалан снимак.
А посла има све више. На Златибору је често ангажован за снимање викендица и апартмана који се спремају за продају, али и за туристичке фотографије за промоције на сајмовима.
Фотографију је заволео још у основној школи. Његов отац Недељко Папић је већ три деценије власник Фото студија Холивуд у Ужицу.
- Све што сам научио о фотографији и снимању бар 80 процената је заслуга мога оца. Није ме гурао од овог посла, али није ме ни одвраћао. За добар снимак и добру фотографију потребна је добра опрема. Имамо никон D 810 који је последња реч технике.
Отац је врло задовољан синовљевим успехом, а највећи део времена после школе Вук проводи у очевом фото студију.
- Почео је са видео-игрицама и из те игре мој син се развија у озбиљног уметничког фотографа. Зато родитељи треба да пусте децу да развијају креативност јер никада се не зна где ће их она одвести. У случају мога сина она се исплатила - истиче отац Недељко не кријући широк родитељски осмех.
У овом делу Србије има само неколико хеликоптера који служе за снимање. Разлог је врло једноставан. Њихове цене крећу се од неколико стотина, па до 5000 евра, што за највећи број осиромашеног становништва представља позамашну своту новца. Модернији хеликоптери са намонтираном камером могу да снимају са висине од неколико километара. Вуков може да снима са висине од једног километра. Тестирао га је до висине од пола километра, а најчешће га користи на висинама од 300 метара. На тој висини има и безбедан лет и професионалан снимак.
"Слике мога града"
За свој досадашњи рад Вук Папић је награђиван неколико пута. На међународној изложби на тему "Слике мога града" за снимак из птичје перспективе освојио је прво место. На такмичењу "Снага различитости", које је организовано у Новом Пазару под окриљем Уједињених нација, пласирао се међу 20 најбољих фотографа. Снима модне фотографије за потребе агенција, излагао је и у београдском Арт гету, а завршио је курс фотографије код Саше Прерадовића, познатог српског уметничког фотографа.
Чланак је преузет са http://www.vesti-online.com/tag/14636/Bespilotna-letelica
Чланак је преузет са http://www.vesti-online.com/tag/14636/Bespilotna-letelica